Село Мајиловац се налази на североистоку Стига, удаљено 17 км од Пожаревца и исто толико од Великог Градишта. По административном положају припада општини Велико Градиште и Браничевском округу.
Порекло назива Мајиловац почива на народном предању. Легенда каже да је некада на месту данашњег атара била густа и непроходна шума пуна разне дивљачи. Када би ретки путници туда пролазили, могли су да сретну само једног човека који је ту живео и бавио се ловом. Био је то Маја ловац. И по Маји ловцу село је добило име Мајиловац.
У летопису Милоша Б. Јанковића, учитеља у Мајиловцу, познатог педагошког писца и уредника биоблиотеке "Будућност" (1928.) налазимо запис: Док су на западу поједини универзитети основани пре пет и шест векова,док су поједине основне школе у Срему, Банату и Бачкој основане пре сто и двеста година, дотле ова школа једва броји својих двадесет година.(...) Прво одељење отворено је јануара месеца 1902.године. Школска зграда с јужне стране друма купљена је од Настаса Рајковића за осам стотина динара. Зграда је била једна обична чатрља која би се још могла поднети за шталу. А што је, пак, она школа, знак је само ниског ступња културе нашег друштва, које трпи штале за школе.
Прва учитељица била је Марија Јовићка, од 1904. године. Била је вредна, али преко мере строга. Од 1904. до 1911. године Глигорије Крстић био је привремени учитељ. Иако је био привремен, доста је добро учио децу. Од септембра 1911. године отворена су два одељења и тада су дошли за наставнике госпођа Милица М. Јанковић и Милош Б. Јанковић, учитељи из Рашанца. Чим је дошао у Мајиловац, Милош Б. Јанковић је настојао да подигне нову школску зграду. Нажалост, сем гомиле аката, ништа више није урађено. За то време школа је само поправљана и то не генерално.
Мобилизација у јулу 1914. прекинула је даље писање аката о подизању школе у Мајиловцу. За време ратова школска зграда је употребљавана за војне потребе и није радила. Од 1918. до 1920. године школа је остала без наставника.
По повратку у Мајиловац 1920. Године, Милица и Милош Б. Јанковић затекли су пустош. Све је требало набавити и довести у ред... А нову школску зграду ово насеље добиће тек 1946. године.
Први септембар школске 1986/87. године запамћен је као дан када се остварио сан многих претходних генерација. Тај сан је нова, савремена школа какву би свако село и град пожелели. У њој су осам специјализованих учионица (за српски, страни језик, математику, историју, географију), два кабинета (за физику, хемију – биологију), радионица за ОТО, фискултурна сала, полигон за физичко васпитање. Поред ових, ту су и библиотека и читаоница, кухиња и трпезарија као и друге помоћне просторије.
У оквиру школе ради и издвојено одељење дечијег вртића Мајски цвет из Великог Градишта. Школа је опремљена новим намештајем и училима.
Образовно-васпитни и други облици рада у школи организовани су у Мајиловцу као централној школи и насељима Сираково, Курјаче и Ђураково.
И школе у насељима имају своју богату историју.
Село Курјаче удаљено је 4 км од Мајиловца. У његовом атару се налази манастир Нимник. Настанак манастира везује се за период владавине кнеза Лазара, а ктиторство се приписује Људину Богосову. Из старих записа сазнајемо да су претече првих учитеља у овом крају били нимнички свештеници и монаси.
Прва оснвна школа у Курјачу основана је 1832. године. О томе сведочи "Забавник" за годину 1833. Димитрија Давидовића. Према овом извору, те године у Србији је било свега 38 школа. Једна од малобројних налазиле су се у Курјачу и радила је школске 1832/33. и 1833/34. године.
Континуиран рад школе у Курјачу почео је 1851. године, а образовно-васпитни рад се сада обавља у лепој, новој згради израђеној 1992. године.
Школа у Сиракову основана је далеке 1895. године, а њен први учитељ био је Никола Ј. Селић.
Школа у Ђуракову почела је да ради око 1917. године. Први учитељ био је Милутин Петровић.
У овој школској години, 2013/14. у нашој школи образовно-васпитни рад се изводи у 11 одељења. Више разреде похађа 97 ученика, а 62 ученика је у нижим разредима. Велики број ђачких родитеља је на привременом раду у иностранству па се намеће потреба чвршће сарадње школе и породице ученика у циљу бољег васпитног деловања.
 |
 |
 |
Поред редовне наставе у којој ученици постижу добар успех, у школи постоје музичка, литерарна, драмско-рецитаторска секција, затим млади историчари, географи, биолози, хемичари, техничари, као и низ спортских секција. Наши ученици учествују на позивним конкурсима, добитници су многих награда, а на општинским, окружним и републичким такмичењима остварују запажене резултате.
Са школама из Крушчице (Банат), Билеће (Република Српска) и Молдове и Белобрешке (Румунија), организују се сусрети ученика и наставника у циљу ширења другарства, пријатељства и међусобне сарадње.
Наша школа поседује библиотеку чији књижни фонд садржи 6.010. библиотечких јединица обрађених по УДК систему, са ауторским и стручним каталогом. У библиотеци се приређују изложбе књига, а у школи организују сусрети ученика са познатим дечијим писцима и чини се све да стицање знања буде деци на радост.
Сваке године школа се обнавља и уређује, опрема модернизује и оплемењује, побољшавају се услови рада у кабинетској настави, специјализованим учионицама са два савремено опремљена информатичка кабинета и интернет везом. Централна школа опремљена је спољашњим и унутрашњим видео-надзором и алармом. Све то доприноси добрим резултатима које наша школа и ученици постижу, а који се огледају у свеукупном раду школе.
Ако се боља будућност темељи на прошлости, а гради у садашњости, онда можемо рећи да имамо добре темеље и добре стубове, и уз добре услове можемо очекивати још боље резултате!